Bruno Kanino rođen je u Napulju. Studirao je klavir i kompoziciju na Konzervatorijumu Verdi u Milanu, gde je predavao klavir 24 godine. Potom  je 10 godina predavao kurs za klavir i kamernu muziku na Bernskom konzervatorijumu. Nastupao je i kao solista i kao kamerni muzičar u svim važnim koncertnim dvoranama Evrope, SAD, Australije, Japana i Kine. Već više od 50 godina redovno nastupa sa Antoniom Balistom u klavirskom duu. Sarađivao je sa mnogim istaknutim gudačima, kao što su Izak Perlman, Lin Harel, Salvatore Akardo, Viktoria Mulova i Uto Ugi, a svirao je i sa vodećim orkestrima, kao što su Filharmonijski Orkestar Milanske skale, Orkestar Nacionalne Akademije Santa Cecilia, Rim, Berlinska filharmonija, Njujorška filharmonija, Filadelfijski orkestar i Nacionalni Orkestar Francuske, i sa istaknutim dirigentima kao što su Klaudio Abado, Rikardo Caili, Volfgang Savalis i Pier Bule. Budući da je veoma zainteresovan za savremenu muziku, sarađivao je sa mnogim kompozitorima, među kojima su Luciano Berio, Karlhajnc Stokhauzen, Giorgi Ligeti, Pier Bule, Bruno Maderna, Luigi Nono, Silvano Busoti i Mauricio Kagel, često izvodeći svetske premijere njihovih dela. Od 1999. do 2002. godine bio je direktor muzičkog segmenta Venecijanskog bijenala. Snimci Bruna Kanina uključuju Bahove Goldbergove varijacije; Mendelsonove kompozicije za violončelo i klavir (sa Lin Harel); dela Prokofjeva, Ravela i Stravinskog (sa Viktoriom Mulovom za disk koji je dobio priznanje Edison); klavirske kompozicije Debisija (uključujući Preludije), Šabriera (kompletna klavirska dela) i Casela. Bruno Kanino redovno održava master klase klavira i kamerne muzike u Italiji, Nemačkoj, Španiji i Japanu i često je po pozivu u žirijama važnih međunarodnih klavirskih takmičenja. Autor je knjige Priručnik za kamernog pijanistu (u izdanju Passigli, 1997). Sledećeg leta ponovo je pozvan na Festival kamerne muzike Marlboro u Vermontu, a tri puta odlazi i u posetu Japanu.